Dva najteža pitanja u EV punjenju su: „gde treba da gradim?“ i „koliko dobro poslujem?“ Na njih smo odgovorili kroz ocenu lokacije i ocenu izvršenja. Ali postoji i treće pitanje koje se iznova pojavljuje na svakom sastanku s investitorima i u svakoj prezentaciji za odbor: kada ovo tržište zaista postaje dovoljno veliko da donosi novac?
Na to odgovara model potražnje. To je komponenta bazne potražnje u Pulse-u — S-kriva koja određuje da li je vaš poslovni plan za 2028. prognoza ili fantazija.
Radije biste gledali? Evo 3-minutne verzije.
S-kriva — i tržište koje ju je prošlo do kraja
Usvajanje BEV vozila nije linearno. Nikada nije ni trebalo da bude. Većina uspešnih tehnologija — pametni telefoni, širokopojasni internet, LED rasveta, televizija u boji — sledila je logističku krivu. U početku sporo, zatim ubrzanje kroz sredinu, pa zaravnjenje pri vrhu. S-krivu.
Norveška nam je pružila njenu kompletnu verziju. Od 0.3% udela BEV vozila u prodaji 2010. do 96% 2025. Petnaest godina, od početka do kraja. To je pojedinačno najvrednije referentno tržište za EV punjenje — ne zato što je Norveška tipična, već zato što je jedina zemlja u kojoj možemo da vidimo ceo film.
Oblik nam govori sve. U prve četiri godine pomak je jedva primetan (od 0.3% do 5.2%). Zatim nastupa prelomna tačka — od 5% do 50% potrebno je samo sedam godina (2013–2020). Rast ostaje strm i nakon 50%; tek oko 80% kriva se zaravnjuje kako se približavate zasićenju. Poslednjih 16 procentnih poena stiglo je za tri godine (2022–2025).
Ovo je važno zato što se najbrži rast potražnje za punjenjem odvija u određenom periodu — otprilike od 10% do 60% udela BEV vozila u prodaji. Tu je sada veći deo Evrope, ili će uskoro biti.
Norveška je referenca, ne plafon
Lako je Norvešku krivu posmatrati kao ograničenje brzine. Ne mora da bude tako. Dve strukturne promene znače da bi kasnija tržišta mogla brže da prođu kroz strmi deo krive. Ipak, naše centralne prognoze ostaju opreznije: Švedska otprilike prati tempo Norveške, dok su ostala tržišta sporija.
Ponuda se iz temelja promenila. Rani korisnici u Norveškoj su 2013. birali između Nissan Leaf-a sa realnim dometom od 120 km i Tesla Model S-a koji je koštao više od mnogih stanova. Danas nemački ili španski kupac ulazi na tržište sa desetinama konkurentnih BEV modela u svakom segmentu — od Citroën ë-C3 za manje od €24 000 do električnih SUV-ova sa dometom od 500+ km. Vozila su bolja, jeftinija i zaista dostupna. To uklanja najveću pojedinačnu kočnicu na početku krive.
Ekonomika zamenjuje politiku kao glavni pokretač. Rani rast u Norveškoj bio je podstaknut politikama: oslobađanjem od PDV-a, oslobađanjem od putarine, pristupom trakama za autobuse. Ti podsticaji su funkcionisali, ali su bili skupi i politički uslovljeni. Tržišta koja sada ulaze u strmu fazu sve više pokreće nešto trajnije: ekonomika za potrošače. Kako troškovi baterija padaju, a BEV vozila dostižu cenovni paritet s ICE vozilima, odluka o kupovini postaje stvar proračuna u tabeli, a ne ideologije. To je održiviji motor rasta od bilo koje šeme subvencija.
Tvrdimo da će dugoročno usvajanje EV vozila pre svega pokretati ekonomika. Sve ostalo — smanjenje emisija, energetska bezbednost, kvalitet vazduha — dobrodošao je bonus. Kada je vožnja na struju jednostavno jeftinija, S-kriva se pobrine za ostalo.
Jedan kontinent, različiti satovi
Ista kriva, drugačiji tajming. Evo gde se glavna evropska tržišta nalaze 2025:
Norveška je završila. Holandija i Švedska su duboko u fazi ubrzanja. UK, Nemačka i Francuska ulaze u nju. Španija je još u ranom usponu. Jedan kontinent, pet različitih činova iste predstave.
Praktična posledica: ako ste CPO koji posluje na više tržišta, vaš nemački portfolio upravo ulazi u fazu rasta kroz koju je Norveška prošla 2014–2020. Vaš španski portfolio tek sada stiže do početka tog perioda (11% prema našoj prognozi za 2026.) i neće dostići trenutni udeo Nemačke pre otprilike 2028. Ista kompanija, radikalno različiti vremenski okviri za kapital.
Kako gradimo prognozu
Ne koristimo jednu prognozu. Prilagođavamo tri scenarija — nizak, centralni i visoki — koristeći logističku krivu kalibrisanu prema dvema stvarima:
- Usklađenost s istorijskim podacima. Kriva je zasnovana na stvarnim podacima svakog tržišta o prodaji BEV vozila. Što je više podataka, to je usklađenost preciznija.
- Normalizacija referentne krive. Putanju svakog tržišta upoređujemo s Norveškom i drugim razvijenim S-krivama — Holandijom, Švedskom, Islandom. Ako tržište prati tempo bliži Norveškoj, dobija strmiju krivu. Ako se razvija konzervativnije, prilagođavamo naniže.
Parametre oblika dodatno proveravamo u odnosu na druge krive usvajanja tehnologije — penetraciju pametnih telefona, uvođenje širokopojasnog interneta, prihvatanje LED rasvete. Velike tehnologije su obično sledile logističku krivu sa zapanjujuće sličnim periodom rasta: prelazak od 10% do 80% na razvijenim tržištima tipično traje 6–10 godina. Usvajanje BEV vozila u Norveškoj prošlo je taj raspon za oko devet godina (12% 2014, 82% 2023). To nije slučajnost — to je priroda usvajanja tehnologije kada se infrastruktura i ekonomika poklope.
A politika?
O tome nas stalno pitaju. Nova administracija u SAD ukida EV mandate. Cene nafte skaču zbog zatvaranja Hormuškog moreuza. Nacionalna vlada preko noći ukida subvencije za kupovinu. Zar takve stvari ne izbacuju krivu iz koloseka?
Kratkoročno, da. Pad Nemačke 2024. sa 18.3% na 13.5% nakon ukidanja subvencija jasno se vidi u podacima. Ali pogledajte širu sliku i obrazac ostaje isti: nakon pada usledio je oporavak na 19.1% 2025, a osnovna ekonomika se nije promenila. Baterije su nastavile da pojeftinjuju. Dometi modela su nastavili da rastu. Struja je po kilometru ostala jeftinija od benzina.
Naš stav: politički i makro događaji stvaraju šum na krivoj, a ne drugačiju krivu. Mogu da ubrzaju ili odlože prelomnu tačku za godinu ili dve, ali ne menjaju osnovnu putanju. Kada je vožnja na struju jeftinija — a na toj smo tački ili blizu nje na većini evropskih tržišta — usvajanje postaje ekonomska neminovnost. Scenariji obuhvataju tu neizvesnost: niski scenario uračunava trajne političke prepreke, a visoki povoljne okolnosti. Centralni scenario pretpostavlja da ekonomika nosi glavni teret.
Evo kako to izgleda za Nemačku:
Nemačka je na 19% udela BEV vozila 2025. — upravo pri dnu najstrmijeg dela krive. Obratite pažnju na pad 2024. nakon ukidanja subvencija: stvaran, bolan i već nadoknađen. Centralni scenario stavlja Nemačku na 50% do 2030. i 78% do 2035. Niski scenario: 28% do 2030. Visoki: 66%.
Prema centralnom scenariju, javna potražnja za punjenjem u Nemačkoj raste oko 3.6 puta između 2025. i 2030. Prema niskom scenariju, u kojem udeo prodaje do 2030. dostiže samo 28%, raste znatno sporije. Razlika između te dve budućnosti meri se godinama negativnog novčanog toka za svakog CPO-a koji posluje na tom tržištu.
Od udela u prodaji do potražnje za punjenjem
Udeo BEV vozila u prodaji pokazuje vam koliko se brzo vozni park obnavlja. Ali potražnja za punjenjem zavisi od ukupnog voznog parka — koliko je BEV vozila zaista na putevima — a ne samo od toga koliko ih je prodato ove godine. Nemačka je 2025. prodala 545 000 BEV vozila, ali ukupan vozni park iznosi 2 miliona. To je 4% od 49 miliona vozila na nemačkim putevima.
Lanac pretvaranja udela prodaje u prihod od punjenja izgleda ovako:
- Udeo BEV vozila u prodaji (%) → kumulativni BEV vozni park na putevima
- BEV vozni park × prosečna godišnja potrošnja kWh po vozilu → ukupna potražnja za električnom energijom
- Ukupna potražnja × udeo javnog punjenja → fond potražnje za javnim punjenjem
- Fond javne potražnje ÷ instalirani kapacitet punjača → iskorišćenost sistema
Taj poslednji broj — iskorišćenost sistema — određuje da li CPO zarađuje. A njega pokreće odnos rasta potražnje i rasta ponude. Na većini evropskih tržišta danas ponuda (instalirani punjači) raste brže od potražnje (BEV vozni park). To održava iskorišćenost niskom. Ali S-kriva garantuje da će potražnja sustići ponudu — pitanje je kada.
Pulse formula, kompletirana
Model potražnje daje fond potražnje na nacionalnom nivou, koji raste sa S-krivom. Ocena lokacije raspoređuje tu potražnju kroz mrežu na osnovu kvaliteta lokacije. Ocena izvršenja prilagođava je prema učinku operatera.
Tri komponente, svaka objašnjena:
• Bazna potražnja — ovaj članak. Nacionalni fond potražnje vođen S-krivom.
• Ocena lokacije — kako ocenjujemo svaku stanicu. Kvalitet lokacije na osnovu saobraćaja, stanovništva i sadržaja u okolini.
• Ocena izvršenja — kako ocenjujemo svakog operatera. Ono što CPO kontroliše: cene, raspoloživost, snaga brenda.
Zajedno, ove tri varijable nam omogućavaju da procenimo obim punjenja na bilo kojoj stanici, na bilo kom tržištu, u bilo kom scenariju potražnje. To je motor iza svake Pulse procene vrednosti, svake analize portfolija i svake prognoze profitabilnosti koju radimo.
Kada stiže novac?
Tu stvari postaju praktične. U našem projektnom radu — procenama vrednosti, planiranju mreže, M&A dubinskim analizama — pitanje koje se najčešće postavlja je: kada ovaj portfolio postaje profitabilan?
Odgovor nije samo u potražnji. Već u potražnji u odnosu na ponudu. A tu je važna struktura tržišta punjenja.
Problem oligopola
Punjenje EV vozila je oligopol. Na većini evropskih tržišta, tri do pet operatera kontroliše većinu kapaciteta za brzo punjenje. To znači da odluke vaših konkurenata direktno utiču na vašu profitabilnost. Ukupna tržišna potražnja raspodeljuje se na ukupnu tržišnu ponudu — a ako tržište izgradi previše kapaciteta, iskorišćenost svima pada.
Ovaj scenario ne da mira finansijskim direktorima CPO-ova. Možete birati odlične lokacije, poslovati besprekorno, formirati konkurentne cene — i ipak gubiti novac ako je tržište kolektivno instaliralo više kapaciteta nego što potražnja može da apsorbuje. S-kriva garantuje da će potražnja na kraju sustići ponudu, ali „na kraju” može biti skupa formulacija kada otplaćujete dug za već postavljenu opremu.
Odgovor je, naravno, u boljem izboru lokacija i boljoj realizaciji od konkurencije. CPO sa ocenom lokacije znatno iznad tržišnog proseka privući će više od svog proporcionalnog udela potražnje, čak i u scenariju prekomerne izgradnje. Ali rizik je stvaran i svaka poštena prognoza profitabilnosti mora ga uzeti u obzir.
Kako ovo modelujemo u modulu Projects
U našem modulu Projects — alatu koji koristimo za vrednovanje CPO-ova i analizu razvoja mreža — ne projektujemo potražnju izolovano. Procenujemo budući protok po punjačkom mestu, na osnovu opšteg principa: dugoročna stopa izgradnje na svakom tržištu težiće nivou iskorišćenosti na tački rentabilnosti tog tržišta.
Logika je jednostavna. Ako je iskorišćenost znatno ispod tačke rentabilnosti, racionalni operateri usporavaju širenje — ili izlaze sa tržišta. Ako iskorišćenost premaši tačku rentabilnosti, prinosi privlače nove učesnike i ubrzavaju implementaciju. Vremenom se tržište samo koriguje ka ravnoteži u kojoj je granična stanica otprilike na nuli. To je gravitaciona sila koja oblikuje razvoj svakog tržišta punjenja.
Prognoza protoka zato je funkcija dva ulazna parametra: prognoze potražnje iz našeg modela S-krive i zahteva profitabilnosti koji definišu tačku rentabilnosti za konkretnu analizu.
Evo kako izgleda putanja potražnje za Nemačku u centralnom scenariju, uz ilustrativne pragove profitabilnosti za portfelje različitog kvaliteta:
CPO sa premium lokacijama (ocene lokacija u gornjem kvartilu) u Nemačkoj prelazi prag profitabilnosti oko 2027. u centralnom scenariju — kada se potražnja približno udvostručuje u odnosu na današnji nivo. Prosečan portfelj taj prag dostiže oko 2030, kada je potražnja oko 3.5 puta veća nego danas. Lokacije ispod proseka? Najranije 2033.
Ali zapamtite: ovi pragovi pretpostavljaju da se tržište samo koriguje ka ravnoteži. U scenariju prekomerne izgradnje — u kojem operateri nastavljaju da postavljaju infrastrukturu uprkos niskoj iskorišćenosti — pragovi se pomeraju naviše, a datumi profitabilnosti udesno. U scenariju niske potražnje u kombinaciji s agresivnim širenjem konkurenata, neke stanice na lokacijama ispod proseka možda nikada neće preći tu granicu.
Model potražnje pokazuje vam kolika je prilika. Ocene lokacije i realizacije pokazuju vam vaš udeo u njoj. A konkurentska dinamika govori vam da li se prilika deli između tri operatera ili njih trinaest. Manji portfelj na boljim lokacijama dostiže profitabilnost godinama pre velike mreže rasprostranjene na osrednjim lokacijama — i daleko je otporniji na prekomernu izgradnju konkurencije.
Svaki CPO profil na platformi Chargalytics uključuje Pulse prognozu potražnje za tržišta na kojima posluje. Modul Projects omogućava vam da izradite prilagođene analize profitabilnosti sa sopstvenim pretpostavkama o tački rentabilnosti — ne našim.
Započnite besplatnu probnu verziju od 7 dana i istražite kompletan model potražnje na 24 evropska tržišta.
Ispravljeno 6 October 2026: brojke za norvešku krivu sada odgovaraju grafikonu (od 5% do 50% za sedam godina, uz zaravnjivanje oko 80%, od 10% do 80% za oko devet godina), Norveška se više ne naziva donjom granicom, potražnja u centralnom scenariju za Nemačku raste oko 3.6 puta do 2030, a vremenski okvir za Španiju prati našu sopstvenu prognozu.