Evropa ima 31 EV na svaki priključak za brzo punjenje. Amerika ima 72

Paren objavljuje najdetaljniji javno dostupan pregled severnoameričkog brzog punjenja za koji znamo. Njegovo izdanje za Q3 2026 objavljeno je 13. oktobra. Mi pratimo evropsko tržište, a vodimo i sopstvenu evidenciju američkog i kanadskog inventara punjača. Zato smo dva kontinenta stavili jedan pored drugog i postavili šest pitanja: po čemu liče, gde se SAD nalaze na krivi usvajanja, koliko automobila deli svaki brzi punjač, koliko je iko blizu rentabilnosti, koliko vozači plaćaju i koliko bi se dodatna izgradnja isplatila.

Ukratko, obe strane Atlantika vozačima prodaju istu stvar, ali su je gradile na suprotne načine. Evropa je postavila brze punjače pre automobila. Amerika ih je gradila za automobilima, pa se njeni punjači više koriste. Nijedan pristup još nije stigao do komforne profitabilnosti, a naredne tri godine izgledaće vrlo različito sa svake strane.

Ukratko

• Evropa ima daleko više brzih punjača po automobilu. EU27 ima 31 baterijsko-električni automobil (BEV) na svaki DC priključak za brzo punjenje. SAD imaju 72, a Kanada 67.
• Po usvajanju, SAD za EU zaostaju približno dve godine, dok je Kalifornija na nivou Nemačke. Krajem 2025, BEV-ovi su činili 1.9% automobila u SAD, što je nivo na kojem je EU27 bila između kraja 2023. i kraja 2024. Kalifornijskih 4.8% nalazi se između nemačkih 4.1% i britanskih 5.0%. Norveška je, sa 32%, u sopstvenoj ligi.
• Američki punjači se više koriste. Prema Parenu, jedan priključak u SAD je u septembru u proseku opslužio 7.4 sesije dnevno. Na pet evropskih tržišta na kojima naši podaci o korišćenju prolaze proveru verodostojnosti, broj je u istim nedeljama iznosio 5.6.
• U proseku, nijedno tržište očigledno nije prešlo prag rentabilnosti. Industrija granicom smatra vremensku iskorišćenost od 15–20%. Američki prosek od 15.9% nalazi se na dnu tog raspona. Samo Havaji, Washington DC i Kalifornija premašuju Parenovih 20%, dok naša proverena evropska tržišta u proseku beleže 10.3%.
• Evropa naplaćuje više po svakom kWh. Pre poreza, medijalna cena na punjaču od 150 kW+ iznosi €0.66 u Nemačkoj i €0.64 u Holandiji. Američki prosek je $0.540, odnosno €0.48, a kanadski €0.31.
• Koliko još treba graditi (naš model): ako SAD nastave da dodaju priključke tempom iz 2025, iskorišćenost ostaje na 15–21% do 2030. Francuska, Švedska i Norveška bi do 2028. dostigle 15% uz malo ili nimalo novih priključaka. Među tržištima koja možemo da merimo, Holandija je jedina evropska zemlja u kojoj se dodatna gradnja brzih punjača već sada isplati. Kanada, nakon pada prodaje u 2025, sada gradi ispred rasta broja automobila — po evropskom modelu.

Cela priča

Isti proizvod, suprotna izgradnja

Krenimo od onoga što je isto. Vozači s obe strane plaćaju približno isto pre poreza, između oko €0.45 i €0.75 po kWh. Potražnja se takođe grupiše na isti način. Prosečna mreža je mirna, dok nekoliko žarišta radi punom parom. U SAD 30 najvećih metro područja radi uz iskorišćenost od 21.1%, naspram 11.0% svuda drugde, a Los Angeles dostiže 31.8% (Paren, SAD Q3 2026). U Evropi su Fastnedovi holandski priključci bili zauzeti 18.1% vremena u našem četvoronedeljnom periodu, dok je nacionalni prosek bio 13.1%.

Razlike su dublje. Tesla poseduje 49.3% priključaka za brzo punjenje u SAD (Paren, SAD Q3 2026), naspram oko 7% u EU27 tamo gde naši izvori navode operatera. Američke lokacije su veće, sa 5.0 priključaka po lokaciji naspram 3.1 u EU27, a nove američke lokacije koje nisu Tesline takođe u proseku imaju 5.0 priključaka. Američki priključci su i snažniji: 79% je nazivne snage 150 kW ili više, naspram 57% u EU27. Razlikuju se i konektori: NACS i CCS dele američko tržište, dok Evropa gotovo svuda koristi CCS. Ali najveća razlika je u tome koliko je brzih punjača svako tržište izgradilo po automobilu.

Amerika je tamo gde je Evropa bila 2023.

Za potražnju za punjenjem bitno je koliko je automobila na putu električno, a ne ovogodišnji udeo u prodaji. Krajem 2025. BEV-ovi su činili 1.9% američkog voznog parka. EU27 je tu tačku prešla tokom 2024, Nemačka 2022, a Norveška 2015. Kalifornija, sa 4.8%, ima jednako električnih automobila u odnosu na veličinu voznog parka kao Nemačka (4.1%) i Francuska (3.9%), dok je Texas, sa 1.45%, bliži Nemačkoj iz 2021.

Prodajna strana priče manje je prijatna. Udeo BEV-ova u prodaji u SAD bio je 7.6% u 2023, 8.2% u 2024. i 7.8% u 2025, dakle više ne raste. Savezni kredit za čista vozila prestao je da važi za automobile kupljene nakon 30 September 2025. U Kanadi je udeo pao sa 10.9% na 6.2% u 2025. (Statistics Canada). EU27 je nastavila rast do 17.4%. Po voznom parku, SAD za EU zaostaju oko dve godine. Po prodaji novih automobila, jaz je bliži četirima godinama — i širi se.

31 automobil po brzom priključku naspram 72

EU27 ima 31 BEV na svaki priključak za brzo punjenje. SAD imaju 72. Taj jaz je posledica političkog izbora. Evropska Uredba o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR) zahteva kapacitet punjenja od najmanje 400 kW na svakih 60 km osnovne mreže autoputeva do kraja 2025, uz 1.3 kW javne snage za punjenje na svaki registrovani BEV. Pravila se prvo odnose na pokrivenost, a tek potom na broj automobila. Nemačka Deutschlandnetz, za koju savezna vlada raspisuje tendere, prati istu ideju.

Amerika nije gradila na taj način. NEVI, njen savezni program za koridore, dodao je 497 priključaka u 2025. (Paren, US Full Year 2025), manje od 3% novih priključaka te godine prema našem brojanju. Većina mreže je komercijalna, a polovina je Teslina. Komercijalni graditelji prate automobile, zato je američki odnos vitak — i najvitkiji u državama s najviše EV-a: Kalifornija ima 94 BEV-a po priključku, a Washington 98.

Unutar Evrope raspon je širok. Španija (12) i Italija (19) gradile su znatno ispred broja svojih automobila, dok se Holandija (97) i Danska (71) oslanjaju na guste AC mreže. Norveška je zanimljiv slučaj. To je najzrelije EV tržište na svetu i ima 60 BEV-ova po brzom priključku, blizu američke brojke. Kako automobili budu sustizali punjače, evropski odnosi će se pomerati ka američkim.

Više automobila po priključku, više sesija po priključku

Portovi u SAD-u imali su u septembru prosečno 7.4 sesije dnevno (Paren, SAD Q3 2026), što je tačno unutar raspona od 200–220 sesija po portu mesečno koji Paren smatra ravnotežom. Nacionalna iskorišćenost ostala je između 15.7% i 16.5% pet kvartala, dok je broj portova za godinu dana porastao 26%. Sesije su takođe porasle 26%. Svaki novi port popunjavao se istim tempom kojim su pristizali automobili.

Naših pet proverenih evropskih tržišta prosečno je imalo 5.6 sesija dnevno tokom iste četiri nedelje, pri čemu su portovi bili zauzeti 10.3% vremena. Holandija, sa 97 BEV-ova po portu, prati SAD sa 7.6. Norveška (60) dostiže 6.7, a Francuska (32) 4.9. Manje portova po automobilu znači više automobila po portu, baš kako biste očekivali. Kanadskih 4.4 govori isto, samo s druge strane. Paren navodi da su kanadske sesije za godinu dana porasle 37%, dok je baza praćenih portova porasla 51% ({pca()}).

Tačka pokrića je raspon, ne linija

Svi navode brojku za tačku pokrića, ali pod njom ne misle isto. Paren svoju liniju „Healthy“ postavlja na 20% iskorišćenosti. Daniel Breton iz Electric Mobility Canada, u gostujućem eseju u Parenovom izveštaju Kanada Q3 2026, 20% naziva „pragom koji je industriji potreban da bi bila finansijski zdrava“. Parenovih 200–220 sesija po portu mesečno drugačija je ideja: ravnoteža između vozača koji čekaju i kapitala koji stoji neiskorišćen, a ne granica profitabilnosti.

Evropski broj je 15%, iz EV Charging Masterplana, koji su ACEA i još sedam industrijskih udruženja objavili 2022. uz pomoć McKinseyja. U njemu se navodi da je prosečna iskorišćenost od 15% „potrebna za ekonomsku održivost na srednji i dugi rok“. Njihova iskorišćenost se, međutim, meri energijom, ne vremenom. U našoj detaljnoj analizi bržeg punjenja procenili smo da automobili na punjačima prosečne nazivne snage 269 kW, dok su priključeni, u proseku povlače 59–66 kW. Pri toj stopi bi za energetski udeo od 15% port morao biti zauzet 60–70% vremena, što je prema našim podacima teritorija redova. Ta konverzija je naš sopstveni proračun, ali pokazuje da brojka iz 2022. više odgovara mreži od 50 kW nego današnjoj od 300 kW.

U praksi, tačka pokrića zavisi od lokacije. Koristeći nemačke podatke iz 2021, Hecht, Figgener i Sauer (iScience, 2022) utvrdili su da je 59% punjačkih tačaka od 100–200 kW pokrivalo troškove prodajom električne energije, uz pretpostavljenu maržu od €0.50 po kWh. Kod punjača od 200 kW i više taj udeo je bio 29%. EVgo, američki berzanski operater brzog punjenja, prodao je 276 kWh po mestu za punjenje dnevno u Q2 2026, 2% manje nego godinu ranije, dok je broj mesta za punjenje porastao 24%. Protok po mestu ostao je ravan dok je mreža rasla, što odgovara onome što Paren vidi na nacionalnom nivou.

U poređenju s rasponom vremenske iskorišćenosti od 15–20%, američki prosek je pri dnu. Samo tri mesta prelaze Parenovu liniju od 20%: Havaji (32.4%), Washington DC (27.5%) i Kalifornija (23.4%) (Paren, SAD Q3 2026). Naša proverena evropska tržišta u proseku su na 10.3%, a najbolje mreže u srednjim vrednostima od desetak procenata: Fastned u Holandiji na 18.1%, te Circle K u Norveškoj i Tesla u Francuskoj na 13.9%. Mnogo skupe opreme i dalje čeka automobile. Evropska regulativa pisana je uz očekivanje upravo toga.

Evropa naplaćuje više po svakom kWh

Pre poreza, punjač od 150 kW+ u Nemačkoj košta medijalno €0.66 po kWh, u Holandiji €0.64, a u UK £0.63 (€0.74). Američki prosek je $0.540, odnosno €0.48. Van Tesle se pet kvartala zadržao na oko $0.533, a celokupan nacionalni rast dolazi od Tesle, čija je cena za nečlanove za godinu dana porasla 15%, na $0.569 (Paren, SAD Q3 2026). Kanada je najjeftinija sa CAD 0.486 (€0.31). Španija, sa €0.46, jedino je evropsko tržište s cenama kao u SAD-u.

Evropski operateri, dakle, prodaju manje kWh po portu po višoj ceni, a američki više po nižoj. Nemačko punjenje od 150 kW+ pre poreza košta oko 37% više po kWh od američkog proseka, što pokriva dobar deo jaza u korišćenju. Još ne možemo spojiti dve strane u jedinstveni pokazatelj prihoda po portu. Za to bi bila potrebna energija po sesiji na obe strane, merena na isti način, a to nemamo.

Koliko se dodatne izgradnje isplati

Počnimo od SAD-a. Ako nastavi da dodaje oko 19 800 portova godišnje, kao 2025, iskorišćenost će u našem modelu 2028. biti na 15.0–17.2%, a 2030. na 15.8–20.9%, kroz naše niske i centralne scenarije usvajanja. Drugim rečima, Amerika gradi otprilike tempom koji njene punjače održava tačno onoliko zauzetim koliko su sada, što je pokazalo pet ravnih kvartala u Parenovim izveštajima. U našem visokom scenariju dostiže 25.6% do 2030, dovoljno da dovede redove u metropole koje su već iznad 20%.

Kanada je, nakon pada prodaje, otišla drugim putem. Udeo BEV-ova u prodaji novih automobila pao je sa 10.9% na 6.2% u 2025, ali je nastavila da gradi: 1 376 novih portova od januara do septembra 2026. (Paren, Kanada Q3 2026). Naš model kaže da bi 3–28% više portova nego danas održalo kanadsku iskorišćenost na 15% do kraja 2028. Pri tempu iz 2026. Kanada će ih imati oko 43% više, što iskorišćenost spušta na 11–14%. Kanada sada gradi ispred svojih automobila, na evropski način.

Evropa je obrnuto. Kada bi Francuska, Švedska i Norveška danas prestale da grade, njihova iskorišćenost bi do 2028. ipak porasla na oko 15%: na 15.6–18.9% u Francuskoj, 15.3–17.2% u Švedskoj i 14.1% u Norveškoj. Da bi krajem 2028. bile na 15%, Francuska ima prostora za otprilike 2 000 do 13 000 dodatnih portova, Švedska za do oko 2 000, a Norveška ni za jedan. Holandiji je do 2028. potrebno 32–47% više brzih portova da ostane na 15%. To je jedino evropsko tržište koje merimo na kojem je sada jasno potrebno više brzih punjača.

To ne znači da su AFIR-ovi priključci na koridorima greška. Pokrivenost je cilj javne politike, a automobilu je potreban punjač na svakih 60 km, bez obzira na to da li se taj punjač ove godine isplati. Ali CPO koji odlučuje gde će uložiti sledeći evro računa drugačije od regulatora. Prema današnjim podacima, najbolja investicija u brzo punjenje u Evropi tokom naredne dve ili tri godine jeste bolje korišćenje priključaka koji već postoje.

Šta pratimo

Tri stvari bi mogle da promene ovu sliku. Udeo u prodaji u SAD već tri godine stagnira na oko 8%, a bez poreskog kredita treba ozbiljno računati na donji scenario. U Evropi zrela tržišta poput Norveške pokazuju da se odnosi približavaju: kada automobili stignu, 31 BEV po priključku ide ka 60, a iskorišćenost će rasti, bez obzira na to da li iko to planira ili ne. Uz to, Parenovo „usporavanje” u 2026. velikim delom je posledica poređenja novih brojki sa starim brojkama koje su naknadno korigovane naviše. Nastavićemo da upoređujemo prvi objavljeni podatak svakog kvartala sa sledećim.

Naši podaci pokazuju isto što i Parenovi. Američki punjači moraju da drže korak s automobilima, dok evropski automobili i dalje sustižu punjače.

Izvori